Da li ste znali da uz podršku sumpora, primenjeni azot deluje mnogo efikasnije?

Pripremimo se za novu sezonu, napunimo rasipače kvalitetnim đubrivima, da bismo dobili što kvalitetniji usev.

Ako želimo da ostanemo konkurentni na sve većem i zahtevnijem tržištu proizvodnje hrane, trebalo bi da se oslobodimo svojih “jer-smo-tako-navikli” stavova i počnemo da razmatramo ekonomsku stranu, odnosno efikasnost.

Činjenica je da moramo da radimo u klimatskom okruženju koje nam  ne dozvoljava da pravimo tehnološke greške ili propuste. Iz godine u godinu, naš prostor za manevar je sve uži, i svako ko to još nije uradio mora da shvati: primorani smo da budemo efikasni, a takođe i da postignemo kvalitet. To se posebno odnosi na “input” materijale koji se koriste.

Kako znamo, među hranljivim materijama, azot ima najveći uticaj na prinos žitarica. Njegova efikasnost se poboljšava sumporom, koji igra ključnu ulogu u strategiji snabdevanja useva hranljivim materijama. Bez sumpora, proizvođači ne bi mogli da ostvare kodirani potencijal prinosa, ni u pogledu količine ni u pogledu kvaliteta. Zbog strožih propisa o zaštiti životne sredine, sada možemo očekivati sve veći nedostatak sumpora u zemljištima – ukoliko ga ne nadoknadimo.

Ranije se nije javljala potreba za dodatnim đubrenjem sumporom u uslovima otvorenog polja: ovaj problem smo „rešavali“ primenom velike količine superfosfata. Jedan od faktora koji doprinosi smanjenju zaliha sumpora u zemljištu jeste i to što se sulfatni jon, kao jedini oblik sumpora koji biljke mogu da iskoriste (u zavisnosti od uslova padavina i mehaničkog sastava zemljišta), slično nitratnom jonu, lako ispira u dublje nivoe, napuštajući korenovu zonu. U navodnjavanim područjima, rizik od nedostatak sumpora je time još više povećan. Kod žitarica, simptomi karakteristični za nedostatak sumpora se prvo javljaju u delovima polja sa lakšom teksturom zemljišta, u obliku mrlja koje su izgubile tonus i podsećaju na nedostatak azota, ali se ovi simptomi javljaju prvo na mladim listovima.

Pošto se 95% sadržaja azota u zemljištu i 90-95% sadržaja sumpora nalazi u organskoj materiji zemljišta, ako ne sačuvamo ili ne nadoknadimo ovu organsku materiju onda prekidamo apsorpciju i dostupnost ova dva esencijalna hranljiva sastojka.

Najefikasniji faktor sredine koji utiče na kvalitet pšenice je snabdevanje azotom. Približno 80% sadržaja azota u zrnima (a samim tim i sadržaja proteina) dolazi iz stabljike i listova, gde se akumulira ranije, pre cvetanja (BBCH 29-41). Odatle se transportuje do zrna kako vegetacija napreduje. Kardinalna je činjenica da preostalih 20% azota pšenica apsorbuje nakon cvetanja (BBCH 59), čiji uspeh zavisi od još jednog, blagovremenog snabdevanja azotom (i naravno od padavina). Dakle, kasno, obično treće đubrenje biće trenutak koji određuje kvalitet pšenice.

U prisustvu sumpora, primenjeno azotno đubrivo deluje efikasnije, pa je preporučljivo koristiti ova dva hranljiva sastojka u jednom proizvodu.

Na tržištu sumporno-azotnih đubriva, najveći udeo čine proizvodi na bazi amonijum sulfata. Međutim, ne sme se zaboraviti: od svih oblika azota, ovaj je taj koji najviše zakišeljava zemljišta. Ako primenimo 100 kg aktivnog azota iz amonijum sulfata, biće potrebno ~ 540 kg CaCO3 (kalcijum karbonata) da bi se neutralisao efekat zakišeljavanja. Pored generalno povoljnije cene proizvoda (osim ako se biljke gaje u područjima sa jako alkalnim pH ili na erodiranim, površinskim krečnjačkim stenama koje formiraju zemljište), trebalo bi da izračunamo i cenu ~ 3-4 tone materijala za neutralizaciju – u slučaju 300 kg amonijum sulfatnog đubriva – po hektaru.

Ono što u ovom slučaju mi možemo da preporučimo je YaraBela Sulfan (N: 24%, SO3: 15%)  – đubrivo sa premijum fizičkim svojstvima,  koje ima odličan obrazac rasipanja, a rastvorljivost u vodi je preko 92%.

Svaka granula ovog đubriva prilagođena je potrebama biljke sa odnosom azota i sumpora N/S od 4:1. U vrećama sa oznakom vikinškog broda prosečan prečnik granule je 3,8 mm, a maksimalno dozvoljeni broj garnula čiji je prečnik manji od 1,6 mm je 1%.

YaraBela Sulfan je  amonijum nitrat jedinstven i po tome što nosilac sumpora nije najkiseliji oblik amonijum sulfata, nego je u obliku gipsa, CaSO4.

Organski elementarni sumpor u zemljištu se u toku jednog sporog mikrobiološkog procesa oksiduje u oblik koji biljka lako može da usvoji, ali je taj proces na kraju zime (kada su usevi “najgladniji”) inhibiran u hladnom zemljištu.

Stoga se za prvu prihranu svakako preporučuje primena đubriva u obliku sumpornog azota koji se odmah absorbuje.

U zavisnosti od uslova padavina, tipa zemljišta i ciljanog prinosa, kod ozime pšenice je 200-300 kg/ha u periodu bokorenja, 120-200 kg/ha u početku rasta stabljike, a zatim 70-120 kg/ha u periodu klasanja (faktor kvaliteta!) odgovarajuća količina primenjenog đubriva koja je određena na osnovu prosečnih godišnjih podataka.

Za dostupnost proizvoda i trenutne cene, kontaktirajte naše kolege na terenu.