Programi

Seme Ozimi ječma

Poreklo

Prvi kultivisani oblici ječma pojavili su se između 8000 i 7000 godina pne., otprilike u isto vreme kada i pšenica, na Bliskom istoku, u Mesopotamiji, na području današnjeg Iraka, Irana, južne Turske i Jordana. U novom kamenom dobu kultivisani ječam se vrlo brzo širi na Bliskom istoku, prenosi u Egipat, a preko Turske i Grčke stiže u Evropu. Ječam je prvi put uzgajan u Evropi na obali Egejskog mora. Antički oblik je bio dvoredni, a šestoredni ječam se razvio kasnije kroz kultivaciju. U antičko vreme bila je najčešća gajena žitarica.

Vrste i varijante ječma se praktično mogu gajiti od ekvatora do arktičkog kruga. Može da se gaji i na visokim planinama do nekoliko hiljada metara, na primer na Himalajima i do cca 5000 metara.

Značaj ječma

Ozimi ječam se u svetu uzgaja na površini od oko 55 – 70 miliona hektara. Po veličini obradive površine zauzima četvrto mesto među gajenim kulturama – posle pšenice, pirinča i kukuruza.

Ječam je važan u ishrani monogastričnih životinja, ima visok sadržaj sirovih vlakana i vitamina. Zbog svog ukusa i proteina dobrog aminokiselinskog sastava, nezamenljiv je u uzgoju svinja i živine. Njegova hraniva vrednost je veća od vrednosti pšenice. Kukuruz i ozimi ječam se dobro dopunjuju kao stočna hrana.

Zbog kraćeg perioda gajenja od pšenice, značaj ozimog ječma se povećava jer daje bezbedan rod i u sušnijim uslovima. Manje je osetljiv na kvalitet zemljišta od pšenice. Čak i ako je intenzitet gajenja niži, sposoban je da da veći prinos od pšenice, uz korišćenje sorti odgovarajuće jačine stabla.

Poslednjih godina u Srbiji se gaji na približno 50.000-60.000 hektara. Ima značajnu ulogu u stočnoj hrani, a u manjoj meri se koristi u prehrambene i industrijske svrhe. Pivski ječam se gaji u značajnim povrőinama u Srbiji.

 

Agrotehnički uslovi potrebni za uzgoj ječma

 Toplota

Ozimi ječam se može uzgajati širom zemlje. Potrebna količina toplote nije velika i može se požnjeti prvi među žitaricama. Njegova zimska otpornost je slabija od ozime pšenice ili raži. Bez snežnog pokrivača, ispod -7 °C može da se ošteti, a na -15 °C trpi ozbiljna oštećenja i može čak i da ugine. Ako ne uđe u zimu u jakom i snažnom stanju, njegova zimska otpornost dosta slabi. Previše razvijeni, bujni sklopovi trpe štetu od mraza jednako lako kao i ječam koji nije dovoljno razvijen.

Zemljište

Po zahtevima zemljišta ječam je sličan pšenici, ali ga kukuruz i pšenica istiskuju sa najboljih zemljišta. Jesenji ječam zna dobro da iskoristi i siromašnija zemljišta, pa se često seje u područjima sa lošijim uslovima. Na peskovitim zemljištima i na kiselim smeđim šumskim zemljištima niske plodnosti daje veći prinos od pšenice. Preporučuje se gajenje ozimog ječma umesto ozime pšenice na erodiranom zemljištu sa lošim vodnim režimom, zbog njegove bolje otpornosti na sušu i boljeg kapaciteta iskorišćenja hranjivih materija.

Vodni režim

Za nicanje i jesenji razvoj presudna je količina padavina u septembru i oktobru. Zbog suvog zemljišta, kasno proklijali ječam ima neadekvatno bokorenje i slabu zimsku otpornost.

Njegove potrebe za vodom su najveće u aprilu-maju, u periodu između inicijacije stabljike i klasanja. Suvo proleće koči razvoj, manja vegetativna masa rezultira manjim rodom. I pored ovog, ozimi ječam bolje podnosi prolećnu sušu nego jari ječam. Mnogo padavina u maju-junu, posebno jake kiše, često izazivaju probleme sa čvrstoćom stabljike, u tom slučaju ječam lako poleže i prinos opada. Zbog ranog zrenja i berbe, suša ga u julu oštećuje ređe od ostalih žitarica.

 

Sortiment

Fenice sorta ječma

Rani šestoredni ozimi ječam

Hektolitarska masa (kg/hl): 65 – 67

Setvena norma: 300-350 biljaka po kvadratnom metru

Osobine:

  • Visoko tolerantan na značajne bolesti (virus mozaika, virus patuljavosti, pepelnica, Helminthosporium)
  • Srednje-visoko do visoko stablo tolerantno na poleganje
  • Sadržaj proteina – srednji
  • Masa 1000 zrna 39-43 g

Fenice

Rani šestoredni ozimi ječam

Hektolitarska masa (kg/hl):

65 - 67

Setvena norma:

300-350 biljaka po kvadratnom metru

Osobine: