Poreklo soje
Soja (Glycine max) je jedna od najstarijih kultivisanih biljaka (oko pet hiljada godina). Kao domovinu soje većina stručnjaka smatra Mandžuriju (oblast koja se graniči sa Kinom i Korejom), gde se i danas mogu naći sve sorte soje.
Seme soje je u Evropu doneo jedan dalmatinski pomorski kapetan sa svog puta po istočnoj Aziji u 18. veku. Prvi put su je u Evropi sejali u Dalmaciji i južnoj Austriji. U Srbiji se najviše gaji u Bačkoj, jer su ovde klimatski i zemljišni uslovi najpogodniji za nju. Poslednjih godina soja se gaji približno na 200 hiljada ha.
Soja spada u familiju leguminoza odn. leptirnjača.
Sastav semena soje
Sadržaj svarljivih sirovih proteina u soji je 38-40% (odnos esencijalnih aminokiselina je veoma povoljan). Sadržaj ulja u zrnu je 18-22%, ima veoma povoljna fizičko-hemijska svojstva, pa se može koristiti na više načina. Nezasićene masne kiseline koje se nalaze u sojinom ulju su lako svarljive, brzo se apsorbuju, a njihova potrošnja je zdrava.
Značajan je i sadržaj vitamina: B1, B2, A, E, K i nikotinska kiselina. Sadržaj vlakana je 3,9-5,3%.
Pored sadržaja korisnih materija, sadrži i antinutritivne supstance, koje inhibiraju fiziološki mehanizam varenja proteina. Toplotna obrada (kuvanje, parenje) može smanjiti količinu ovih antinutritivnih supstanci na minimum.
U cilju konzumiranja soje razvijeni su različiti postupci prerade, uglavnom termička obrada, gde se soja mora držati na odgovarajućoj temperaturi određeno vreme kako bi se razgradile supstance koje inhibiraju varenje proteina. Od hemijskih operacija najčešća je ekstrakcija (ovo podrazumeva ekstrakciju ulja rastvaračem). U nekim tehnologijama, ulje se ekstrahuje benzinom, takvo ulje se može koristiti samo za stočnu hranu.
Agrotehnički uslovi neophodni za uzgoj soje
Potrebna klima
Sorte soje koje se gaje u našoj zemlji zahtevaju toplotu ukupno 2200-2500 °C za sazrevanje, od čega se 30% koristi do cvetanja, 50-55% od početka cvetanja do pojave žutih listova, a 15-20% u periodu od žutih listova do zrenja.
U Mandžuriji, na mestu porekla soje, gde je monsunska klima, topao vazduh ima visoku vlažnost tokom perioda cvetanja i plodova. U oblastima gde nema dovoljno toplote i vlažnosti, gde nije zadovoljena ova potreba, može doći do manjih ili većih kolebanja prinosa. Zato se mora voditi računa o izboru prave sorte i primenjenoj agrotehnici. Soja cveta od sredine juna do kraja jula, a formiranje mahuna traje od sredine do kraja avgusta. Ako su jul i prva polovina avgusta vrući i vlažni – možemo očekivati dobru žetvu.
Dakle, soja zahteva dobro snabdevanje vodom i visoku relativnu vlažnost tokom perioda cvetanja, ali preferira toplo i suvo vreme tokom perioda zrenja (septembar).
Vodni režim
Potreba soje za vodom tokom vegetacije je 470 mm. Na potrošnju vode u velikoj meri utiču faktori životne sredine. Potrebe soje za vodom su različite u različitim fazama razvoja (maksimalne potrebe za vodom su sredinom juna – jula – avgusta, npr. 120-140 mm u julu mesecu). Zato na prinos soje veliki uticaj ima ne samo količina padavina tokom vegetacije, već i njena rasprostranjenost. Prilikom izbora područja za proizvodnju soje, treba voditi računa o njenim potrebama za vodom i vlažnošću. Ako vlažnost vazduha nije dovoljna u julu i prvoj polovini avgusta, ni adekvatno vodosnabdevanje ne može obezbediti veliki prinos.
Uslovi zemljišta
Za uzgoj soje, iako nije previše osetljiva na uslove zemljišta, svakako treba izabrati kvalitetno obradivo zemljište. Može se očekivati uravnotežena, dobra žetva samo na zemljištima sa dobrom snabdevenošću hranjivim materijama i vodom i koja se lako zagrevaju. Rastresiti pesak, neoplemenjena slana i šljunkovita zemljišta nisu pogodna za uzgoj soje. Soja nije mnogo izbirljiva, tako su blago kisela – neutralna – slabo alkalna zemljišta (pH 6-8) podjednako pogodna za njen uzgoj. U slučaju prohladnog, kišovitog vremena, čvrsto vezana, zbijena, bezvazdušna zemljišta nisu pogodna za uzgoj soje, kao ni previše rastresita zemljišta u slučaju toplog i suvog vremena.
Sortiment soje i njihove karakteristike
Benedetta
Sorta prve grupe zrenja
Masa 1000 zrna (g): 160-190
Setvena norma: 450-500 zrna po metru kvadratnom
Osobine:
Visina stabla – srednje visoka
Grananje – srednje intenzivno
Položaj prvih mahuna – visoko
Otpornost na poleganje: visoka
Sadržaj proteina: srednji
Svelte
Sorta nule grupe zrenja
Masa 1000 zrna (g): 150-170
Setvena norma: 450-500 zrna po metru kvadratnom
Osobine:
Visina stabla – srednje visoka
Grananje – srednje intenzivno
Položaj prvih mahuna – visoko
Otpornost na poleganje: visoka
Sadržaj proteina: srednji
