Kukuruz

Kukuruz sortiment

Nakon otkrića u Americi, kukuruz se brzo proširio u Evropi i širom sveta. Kao poljoprivredna kultura sa visokim potencijalom prinosa, postala je vrlo značajna u stočnoj ishrani, ali i ishrani ljudi na svim kontinentima.

U našoj zemlji kukuruz je ratarska kultura koja se gaji na najvećoj površini. Već od početka 1920-ih njegova obradiva površina prelazi milion hektara. Na njega otpada 26-27% svih obradivih površina.

Prosečni prinosi su polako rasli sve do ranih 1960-ih, a od 1965. godine, širenjem hibrida i veštačkog đubrenja u visokim dozama, kao i modernijom mehanizacijom, za dvadeset godina se prosečan nacionalni prinos se udvostručio ili čak utrostručio. Poslednjih godina, površine zasađene kukuruzom bile su oko 750.000 do 800.000 hektara.

Sorte semena kukuruza možete pogledati na dnu stranice 

Grupe zrenja

Hibridi kukuruza su klasifikovani u grupe zrenja. Međunarodna oznaka, FAO broj, uvedena je da bi se odredila dužina vegetacije. FAO broj može da se kreće od 0 do 999. U Srbiji postoje hibridi sa FAO brojevima 200-700.

U Srbiji preovlađuju rani i hibridi srednjeg zrenja (FAO 400-500). Poslednjih godina se povećao udeo ranijih grupa zrenja  (FAO 200 -300), dok je udeo grupe srednjeg i kasnijeg zrenja smanjen.

Agroekološki uslovi potrebni za uzgoj kukuruza

Zemljište

Kukuruz je, što se tiče zemljišta, jedan od najzahtevnijih od svih ratarskih kultura. Uspešno se gaji i donosi dobar prinos samo na najkvalitetnijim zemljištima. Preferira zemljište srednje gustine, dubokog plodnog sloja, dobrog vodnog i toplotnog režima i dobrim kapacitetom snabdevanja hranjivim materijama. Najbolja su tla sa skoro neutralnim pH: od 6,5-7,5. Zbog velikih površina na kojima se gaji, konkuriše pšenici za najbolja zemljišta. Zemljišta na kojima dobro uspeva kukuruz su černozem, livadski černozem, smeđa šumska zemljišta.

Visokokvalitetna černozemna zemljišta su sposobna da skladište veliku količinu vode, pa je manja šansa od oštećenja od suše. Pored padavina tokom vegetacije, velika količina vode koja se nalazi u zemljištu zadovoljava potrebe biljaka za vodom.

Vodni režim

Zbog svog dubokog, masivnog  korenovog sistema, kukuruz dobro koristi rezerve vlage u zemljištu.

Može crpiti vodu tla i sa velikih dubina. Potreba kukuruza za vodom je relativno visoka, 450 – 550 mm. Tokom vegetacija upija mnogo vode da bi proizveo veliku masu suve materije.

Kritičan period za kukuruz u pogledu vodosnabdevanja traje od 10-14 dana neposredno pre cvetanja – pojave metlice pa do nalivanja zrna. U našim uslovima to se dešava u julu i avgustu. Tada je, s jedne strane, zbog velike zelene mase, količina isparene vode velika, a sa druge, biljka je tada osetljivija na nestašicu vode. Dnevna potreba kukuruza za vodom u ovom periodu je između 4,5 i 5,5 mm. U poređenju sa drugim ratarskim kulturama, kukuruz ima dug period velike potražnje za vodom, pa je stoga njegova osetljivost na sušu visoka.

U uzgoju kukuruza u našim uslovima voda je obično ograničavajući faktor. Najverovatnije je da će se suša pojaviti tokom kritičnog perioda. U sušnim uslovima, hibridi sa kraćom vegetacijom obično daju veće prinose jer je manja verovatnoća da će kritična faza pasti tokom perioda suše.

Temperatura

Kukuruz voli toplotu, što proizilazi iz njegovog porekla. Temperatura igra važnu ulogu u svakoj razvojnoj fazi njegovog uzgoja, od klijanja do zrenja. Tamo gde je prosečna letnja temperatura između 21 i 26 °C, a broj dana bez mraza najmanje 140, obično je moguće uspešno uzgajati kukuruz.

Tolerantnost na hladnoću je tokom vegetacije različita. U periodu klijanja i nicanja na temperaturi od -2°C se biljka smrzava. Minimalna temperatura za klijanje je 10 – 12°C, mada među najnovijim hibridima ima i onih koji klijaju i oko 6-8°C. Kasnije, ukoliko u maju, temperatura bude i -2 °C u toku dan ili dva, listovi požute, ali biljka nastavlja da raste. Jači mraz od -5, -6°C uništava celu biljku. U jesen, prvi mrazevi brzo isušuju kukuruz, listovi odumiru na hladnoći već od -0,5 – -1°C, a asimilacija prestaje. Ovo se može desiti čak i krajem septembra. Klip smrznutog kukuruza nasilno sazreva, značajno se smanjuje prinos, a kvalitet se pogoršava. Rizik od ranih jesenjih mrazeva je veći kod hibride sa dugom vegetacijom.

Hibridi kukuruza u ponudi

Hibride kukuruza koje nudi Agrimatco odlikuje stabilnost proizvodnje, brzo otpuštanje vlage i visok prinos. Jedni hibridi našeg sortimenta su pogodni za berbu u zrnu, drugi za berbu u klipu, a nudimo i one za silažu.

RGT Reaxxion 300

Hibrid za rane prinose

• Visok potencijal rodnosti za svoju grupu zrenja
• Veoma dobra čvrstoća stabla sa erektofilnim listovima
• Srednje postavljeni klipovi
• Pogodan i kao postrni usev za silažu i zrno

RGT Lexxypol 390

Visok potencijal rodnosti

• Visok potencijal rodnosti
• Srednje visoko postavljeni klipovi
• Dobra oplodnja
• Pogodan za sve tipove zemljišta

RGT Futurixx 400

Za ranu setvu i siguran prinos

• Dobro podnosi stresne uslove i daje stabilan prinos
• Niska vlaga u berbi
• Daje pouzdane prinose i u uslovima slabije agrotehnike
• Odlikuje se brzim početnim porastom

RGT Ixabel 650

Za berbu u klipu i za silažu

• Visoka i atraktivna biljka sa krupnim klipovima
• Hibrid kasnijeg zrenja za branje u klipu
• Pogodan za silažu zbog izbalansiranog odnosa zrna i zelene mase
• Visoka tolerantnost na poleganje