Seme Ozima pšenice

Pšenica je jedna od najčešćih i najstarijih gajenih biljaka. Jedna od najznačajnijih poljoprivrednih kultura za snabdevanje čovečanstava hranom. Veoma je prilagodljiva. Na najvećim površinama se gaje u zemljama umerenog pojasa, ali se praktično uzgaja svugde, osim u tropskim, pustinjskim i arktičkim područjima. Gaji se na više od 270 miliona hektara u više od 120 zemalja širom sveta. Obična pšenica se gaji na 90% svetskih površina pšenice, a durum na 10%.

Sorte semena ozima pšenice možete pogledati na dnu stranice 

Tehnologija uzgoja, razvoj mehanizacije, gajenje novih sorti i primena veštačkog đubrenja rezultirali su značajnim povećanjem prinosa. Poslednjih godina u Srbiji zasejano je 500.000-600.000 hektara ozime pšenice, sa prosečnim prinosom od 4,5-5,5 t/ha.

Nutritivna vrednost pšenice

Zrno pšenice sadrži približno 13,0%  proteina, 1,9%  masti, 1,9% vlakana, 68,5% ugljenih hidrata, 1,7% pepela. Značajan je i sadržaj vitamina B1 – 0,61 mg.

Približno 60 % suve materije zrna čini skrob. Kada se brašno dobijeno mlevenjem zrna pšenice, pomeša sa vodom, deo pšeničnog proteina se pretvara u elastičnu, rastegljivu materiju, to je gluten. Gluten određuje elastičnost, zapreminu i poroznost hleba. Ako je lepak rastegljiv i elastičan omogućava dobijanje dobrog testa i poroznog hleba.

Od pšenice koja je bogatija glutenom može se mleti kvalitetnije brašno, a poboljšava kvalitet brašna sa manje glutena, kada se pomeša s njim. Proizvodnja hleba i testenina zahteva brašno sa većim sadržajem glutena, a konditorska industrija brašno sa manjim sadržajem istog.

Osnovna upotreba pšenice je dobijanje brašna od kojeg se prave hleb i testenine. U stočartsvu je neophodna kao stočna hrana. Od ukupne potrošnje žitarica proizvedenih u Srbiji: 48% je za stočnu hranu, 22,2%  za izvoz, 10,1% za prehrambenu industriju, 12,1% za ostalu industriju i 6,9% je za proizvodnju semena.

Agrotehnički uslovi neophodni za uzgoj ozime pšenice

Temperatura potrebna za uzgoj pšenice

Područje gajenja pšenice proteže se od tropskih do arktičkih regiona (jare sorte se mogu naći u regionima sa hladnim zimama blizu polova). Klimatski uslovi Srbije su pogodni za uzgoj pšenice. Ukupne korisne toplotne potrebe ozime pšenice su 2.000 – 2.200 oC. Vreme uzgoja je 270 – 300 dana.

Klijanje zrna pšenice počinje na 0,5 – 1,5° C, optimalna temperatura za klijanje je 15 – 20° C. Suša posle setve (oktobar, novembar) odn. jako zahlađenje odlaže ili čak potpuno sprečava nicanje i razvoj pšenice. Duga, blaga jesen je povoljna za početni razvoj biljke. Bokorenje počinje već na 2-4° C, a optimalna temperatura je 13-18° C.

Različite sorte pšenice imaju različitu tolerantnost na zimu. Sorte koje imaju dobru otpornost mogu da izdrže temperature od -20° C bez snežnog pokrivača i -25° C pod snežnim pokrivačem. Ako su usevi prekriveni snegom, nema potrebe da brinete o oštećenju od mraza, ali ni manje otporne sorte ne doživljavaju značajne štete od mraza ako nema velikih hladnoća bez snežnog pokrivača.

U veoma hladnim zimama bez snežnog pokrivača, pšenica može da se smrzne. Tokom smrzavanja, ćelijski sokovi biljke se hlade, u njima se formiraju kristali leda, koji deformišu ćelije i dolazi do njene destrukcije. Tokom dugotrajnog snežnog pokrivača, pšenica može da zakržlja. Tokom dana se gornji deo snežnog pokrivača topi pod uticajem sunca, noću se otopljena voda smrzava, formirajući ledeni oklop na vrhu snega. Pod ledenim pokrivačem biljka ne dobija dovoljno vazduha, može odumreti zbog nedostatka vazduha. Krajem zime, u rano proleće, smrzavanje može prouzrokovati štetu. Kao rezultat temperaturnih fluktuacija tokom noći i dana, gornji sloj zemlje se pomera i može doći do cepanja korena. Sušni period nakon smrzavanja povećava stopu odumiranja biljaka.

Odlučujući momenat za razvoj žitarica je kraj maja i juna. Po kišovitom i hladnijem vremenu povećava se ugradnja skroba u zrna, a u klasju se formiraju veća zrna za masu 1.000 zrna. U hladnijim, kišovitim područjima može se proizvoditi pšenica sa većom masom hiljadu zrna, ali manjim brojem zrna. Kvalitet pšenice je najbolji u sušnijim i toplijim klimama. Toplije i suvo vreme tokom zrenja je povoljno za ugradnju proteina.

Vodni režim

Ozima pšenica je biljka sa srednjom potrebom za vodom, koja iznosi 420-460 mm. Tokom vegetacije nivo potrošnje vode je veoma različit. Potrebe za vodom se povećavaju tokom klasanja, cvetanja, oplodnje i razvoja semena. U ovim kritičnim periodima, pored povećane potrebe biljke za vodom, kod nas obično dolazi do velikog isparavanja, pa je veća verovatnoća da će biljka patiti od suše. Koeficijent transpiracije je 290-370 l/kg (količina vode koja se koristi za formiranje 1 kg suve materije), što znači da pšenica ima srednju do dobru efikasnost korišćenja vode.

Zemljište

Ozima pšenica preferira zemljište sa dubokim plodnim slojem, dobrim vodnim režimom i dobrom snabdevenošću hranljivim materijama, kao i neutralnim pH (pH 6,0 – 7,5). U dobro strukturiranim zemljištima, korenov sistem pšenice prodire duboko i može gusto pokriti sloj zemlje do 2 metra. Pšenica sa tako duboko penetrirajućim korenima dobro koristi vodu i rezerve hranjivih materija u zemljištu, a na kvalitetnijim zemljištima može da preživi sušu.

Potrebe pšenice zadovoljavaju černozem, bazniji lesni černozem sa nižim pH vrednostima, kvalitetnija livadska zemljišta i livadski solonjec.

Ako se pšenica snabde adekvatnim hranjivim materijama, dobri prinosi se mogu postići i na smeđim šumskim zemljištima. Plitka plodna i erodirana šumska zemljišta niske plodnosti su manje pogodna za uzgoj pšenice u planinskim i brdskim predelima. Rastresita peskovita zemljišta (živi pesak) sa plitkim plodnim slojem, siromašna humusom, i hladna, veoma kompaktna, duboko ležeća livadska glinovita zemljišta sklona poplavama nisu pogodna za uzgoj pšenice.

Sortiment pšenice i njihove karakteristike

Sorte ozime pšenice iz našeg asortimana zauzimaju sve veće proizvodne površine zbog svoje toleranstnosti na bolesti i poleganje, kao i zbog svog potencijala za visoki prinos. Imaju srednje visoko stablo, dugačak klas i izvanredan kvalitet zrna.

RGT Sacramento

• Srednje rana osjata sorta sa visokim potencijalom rodnosti
• Biljke su srednje visine i veoma tolerantne na poleganje (85-90 cm)
• Poseđuje dobre mlinsko-pekarske osobine
• Dobro bokorenje i brz porast
• Hektolitar masa: 80-85 kg/hl
• Setvena norma: 400-500 klijavih zrna po m²

RGT Yetti

• Ostvaruje visoke prinose u svim oblastima gajenja
• Ranostasnost u kombinaciji sa visokim prinosom
• Formira visoko produktivne klasove sa krupnim zrnima
• Srednje rana sorta, visoko tolerantna na poleganje (90-95 cm)
• Dobro podnosi niske temperature tokom zime
• Hektolitar masa: 80-85 kg/hl
• Setvena norma: 400-500 klijavih zrna po m²

RGT Venezio

• Sorta bogata proteinima
• Osjata sorta
• Srednje rana, veoma tolerantna na poleganje (80-90 cm)
• Ujednačeno sazrevanje klasova na kraju vegetacije
• Dobro podnosi niske temperature i bez snežnog pokrivača
• Hektolitar masa: 80-85 kg/hl
• Setvena norma: 400-500 klijavih zrna po m²

Algeri

• Srednje rana ozima pšenica vrhunskog kvaliteta za hleb
• Osjata sorta
• Visina stabla : srednja
• Otporna na poleganje
• Visoko tolerantan na značajne bolesti (pepelnica, lisna rđa, žuta rđa, septoria, fuzarium)
• Hektolitar masa: 81-83 kg/hl
• Setvena norma: 400-450 klijavih zrna po m²