Programi

Seme Ozima pšenice

P┼íenica je jedna od naj─Źe┼íc╠üih i najstarijih gajenih biljaka. Jedna od najzna─Źajnijih poljoprivrednih kultura za snabdevanje ─Źove─Źanstava hranom. Veoma je prilagodljiva. Na najve─çim povr┼íinama se gaje u zemljama umerenog pojasa, ali se prakti─Źno uzgaja svugde, osim u tropskim, pustinjskim i arkti─Źkim podru─Źjima. Gaji se na vi┼íe od 270 miliona hektara u vi┼íe od 120 zemalja ┼íirom sveta. Obi─Źna p┼íenica se gaji na 90% svetskih povr┼íina p┼íenice, a durum na 10%.

Sorte semena ozima p┼íenice mo┼żete pogledati na dnu stranice┬á

Tehnologija uzgoja, razvoj mehanizacije, gajenje novih sorti i primena ve┼íta─Źkog ─Ĺubrenja rezultirali su zna─Źajnim povec╠üanjem prinosa. Poslednjih godina u Srbiji zasejano je 500.000-600.000 hektara ozime p┼íenice, sa prose─Źnim prinosom od 4,5-5,5 t/ha.

Nutritivna vrednost pšenice

Zrno p┼íenice sadr┼żi pribli┼żno 13,0%┬á proteina, 1,9%┬á masti, 1,9% vlakana, 68,5% ugljenih hidrata, 1,7% pepela. Zna─Źajan je i sadr┼żaj vitamina B1 ÔÇô 0,61 mg.

Pribli┼żno 60 % suve materije zrna ─Źini skrob. Kada se bra┼íno dobijeno mlevenjem zrna p┼íenice, pome┼ía sa vodom, deo p┼íeni─Źnog proteina se pretvara u elasti─Źnu, rastegljivu materiju, to je gluten. Gluten odre─Ĺuje elasti─Źnost, zapreminu i poroznost hleba. Ako je lepak rastegljiv i elasti─Źan omogu─çava dobijanje dobrog testa i poroznog hleba.

Od p┼íenice koja je bogatija glutenom mo┼że se mleti kvalitetnije bra┼íno, a pobolj┼íava kvalitet bra┼ína sa manje glutena, kada se pome┼ía s njim. Proizvodnja hleba i testenina zahteva bra┼íno sa vec╠üim sadr┼żajem glutena, a konditorska industrija bra┼íno sa manjim sadr┼żajem istog.

Osnovna upotreba p┼íenice je dobijanje bra┼ína od kojeg se prave hleb i testenine. U sto─Źartsvu je neophodna kao sto─Źna hrana. Od ukupne potro┼ínje ┼żitarica proizvedenih u Srbiji: 48% je za sto─Źnu hranu, 22,2% ┬áza izvoz, 10,1% za prehrambenu industriju, 12,1% za ostalu industriju i 6,9% je za proizvodnju semena.

Agrotehni─Źki uslovi neophodni za uzgoj ozime p┼íenice

Temperatura potrebna za uzgoj pšenice

Podru─Źje gajenja p┼íenice prote┼że se od tropskih do arkti─Źkih regiona (jare sorte se mogu nac╠üi u regionima sa hladnim zimama blizu polova). Klimatski uslovi Srbije su pogodni za uzgoj p┼íenice. Ukupne korisne toplotne potrebe ozime p┼íenice su 2.000 – 2.200 oC. Vreme uzgoja je 270 – 300 dana.

Klijanje zrna p┼íenice po─Źinje na 0,5 – 1,5┬░ C, optimalna temperatura za klijanje je 15 – 20┬░ C. Su┼ía posle setve (oktobar, novembar) odn. jako zahla─Ĺenje odla┼że ili ─Źak potpuno spre─Źava nicanje i razvoj p┼íenice. Duga, blaga jesen je povoljna za po─Źetni razvoj biljke. Bokorenje po─Źinje vec╠ü na 2-4┬░ C, a optimalna temperatura je 13-18┬░ C.

Razli─Źite sorte p┼íenice imaju razli─Źitu tolerantnost na zimu. Sorte koje imaju dobru otpornost mogu da izdr┼że temperature od -20┬░ C bez sne┼żnog pokriva─Źa i -25┬░ C pod sne┼żnim pokriva─Źem. Ako su usevi prekriveni snegom, nema potrebe da brinete o o┼ítec╠üenju od mraza, ali ni manje otporne sorte ne do┼żivljavaju zna─Źajne ┼ítete od mraza ako nema velikih hladnoc╠üa bez sne┼żnog pokriva─Źa.

U veoma hladnim zimama bez sne┼żnog pokriva─Źa, p┼íenica mo┼że da se smrzne. Tokom smrzavanja, c╠üelijski sokovi biljke se hlade, u njima se formiraju kristali leda, koji deformi┼íu ─çelije i dolazi do njene destrukcije. Tokom dugotrajnog sne┼żnog pokriva─Źa, p┼íenica mo┼że da zakr┼żlja. Tokom dana se gornji deo sne┼żnog pokriva─Źa topi pod uticajem sunca, noc╠üu se otopljena voda smrzava, formirajuc╠üi ledeni oklop na vrhu snega. Pod ledenim pokriva─Źem biljka ne dobija dovoljno vazduha, mo┼że odumreti zbog nedostatka vazduha. Krajem zime, u rano prolec╠üe, smrzavanje mo┼że prouzrokovati ┼ítetu. Kao rezultat temperaturnih fluktuacija tokom noc╠üi i dana, gornji sloj zemlje se pomera i mo┼że do─çi do cepanja korena. Su┼íni period nakon smrzavanja povec╠üava stopu odumiranja biljaka.

Odlu─Źujuc╠üi momenat za razvoj ┼żitarica je kraj maja i juna. Po ki┼íovitom i hladnijem vremenu povec╠üava se ugradnja skroba u zrna, a u klasju se formiraju ve─ça zrna za masu 1.000 zrna. U hladnijim, ki┼íovitim podru─Źjima mo┼że se proizvoditi p┼íenica sa vec╠üom masom hiljadu zrna, ali manjim brojem zrna. Kvalitet p┼íenice je najbolji u su┼ínijim i toplijim klimama. Toplije i suvo vreme tokom zrenja je povoljno za ugradnju proteina.

Vodni re┼żim

Ozima p┼íenica je biljka sa srednjom potrebom za vodom, koja iznosi 420-460 mm. Tokom vegetacije nivo potro┼ínje vode je veoma razli─Źit. Potrebe za vodom se povec╠üavaju tokom klasanja, cvetanja, oplodnje i razvoja semena. U ovim kriti─Źnim periodima, pored povec╠üane potrebe biljke za vodom, kod nas obi─Źno dolazi do velikog isparavanja, pa je ve─ça verovatno─ça da ─çe biljka patiti od su┼íe. Koeficijent transpiracije je 290-370 l/kg (koli─Źina vode koja se koristi za formiranje 1 kg suve materije), ┼íto zna─Źi da p┼íenica ima srednju do dobru efikasnost kori┼í─çenja vode.

Zemljište

Ozima p┼íenica preferira zemlji┼íte sa dubokim plodnim slojem, dobrim vodnim re┼żimom i dobrom snabdeveno┼í─çu hranljivim materijama, kao i neutralnim pH (pH 6,0 – 7,5). U dobro strukturiranim zemlji┼ítima, korenov sistem p┼íenice prodire duboko i mo┼że gusto pokriti sloj zemlje do 2 metra. P┼íenica sa tako duboko penetrirajuc╠üim korenima dobro koristi vodu i rezerve hranjivih materija u zemlji┼ítu, a na kvalitetnijim zemlji┼ítima mo┼że da pre┼żivi su┼íu.

Potrebe p┼íenice zadovoljavaju ─Źernozem, bazniji lesni ─Źernozem sa ni┼żim pH vrednostima, kvalitetnija livadska zemlji┼íta i livadski solonjec.

Ako se p┼íenica snabde adekvatnim hranjivim materijama, dobri prinosi se mogu postic╠üi i na sme─Ĺim ┼íumskim zemlji┼ítima. Plitka plodna i erodirana ┼íumska zemlji┼íta niske plodnosti su manje pogodna za uzgoj p┼íenice u planinskim i brdskim predelima. Rastresita peskovita zemlji┼íta (┼żivi pesak) sa plitkim plodnim slojem, siroma┼ína humusom, i hladna, veoma kompaktna, duboko le┼żec╠üa livadska glinovita zemlji┼íta sklona poplavama nisu pogodna za uzgoj p┼íenice.

Sortiment pšenice i njihove karakteristike

Sorte ozime p┼íenice iz na┼íeg asortimana zauzimaju sve ve─çe proizvodne povr┼íine zbog svoje toleranstnosti na bolesti i poleganje, kao i zbog svog potencijala za visoki prinos. Imaju srednje visoko stablo, duga─Źak klas i izvanredan kvalitet zrna.

RGT Sacramento

  • Srednje rana osjata sorta sa visokim potencijalom rodnosti
  • Biljke su srednje visine i veoma tolerantne na poleganje (85-90 cm)
  • Pose─Ĺuje dobre mlinsko-pekarske osobine
  • Dobro bokorenje i brz porast
  • Hektolitar masa: 80-85 kg/hl
  • Setvena norma: 400-500 klijavih zrna po m2

RGT Yetti

  • Ostvaruje visoke prinose u svim oblastima gajenja
  • Ranostasnost u kombinaciji sa visokim prinosom
  • Formira visoko produktivne klasove sa krupnim zrnima
  • Srednje rana sorta, visoko tolerantna na poleganje (90-95 cm)
  • Dobro podnosi niske temperature tokom zime
  • Hektolitar masa: 80-85 kg/hl
  • Setvena norma: 400-500 klijavih zrna po m2

RGT Venezio

  • Sorta bogata proteinima
  • Osjata sorta
  • Srednje rana, veoma tolerantna na poleganje (80-90 cm)
  • Ujedna─Źeno sazrevanje klasova na kraju vegetacije
  • Dobro podnosi niske temperature i bez sne┼żnog pokriva─Źa
  • Hektolitar masa: 80-85 kg/hl
  • Setvena norma: 400-500 klijavih zrna po m2

Algeri

  • Srednje rana ozima p┼íenica vrhunskog kvaliteta za hleb
  • Osjata sorta
  • Visina stabla : srednja
  • Otporna na poleganje
  • Visoko tolerantan na zna─Źajne bolesti (pepelnica, lisna r─Ĺa, ┼żuta r─Ĺa, septoria, fuzarium)
  • Hektolitar masa: 81-83 kg/hl
  • Setvena norma: 400-450 klijavih zrna po m2

 

RGT Sacramento

visok prinos i kvalitet

Hektolitar masa ( kg/hl )

80-85

Rezultati ogleda/katalog

Setvena norma:

400-500 Klijavih zrna po hektaru

Osobine:

RGT Yetti

Hektolitar masa ( kg/hl )

80-85

Rezultati ogleda/katalog

Setvena norma:

400-500 Klijavih zrna po hektaru

Osobine:

RGT Venezio

Hektolitar masa ( kg/hl )

80-90

Rezultati ogleda/katalog

Setvena norma:

400-500 Klijavih zrna po hektaru

Osobine:

Algeri

Hektolitar masa ( kg/hl )

81 - 83

Setvena norma:

400-450 Klijavih zrna po hektaru

Osobine: